.
.

JADRAN - SAVONA 1990.


Evo lagano ću sročit story o putu u Trst...Brod je kreta za trst oko ponoći ili nešto tako pa je tribalo izgubit večer po gradu a padala je kiša pun gas. Uvalili smo se u bube u stan i napravili neku mumu pili onako easy, onda se Ićo sitija da imamo samo šalove a nikakav transparent, pa smo bubi ukrali sa stola tavajolu i crnon patinon za postole napisali MIRKO PAZI METAK jer je u Savoni igra onaj srbo Vičevicć koji je par miseci prije uteka iz Jadrana. Krenuli smo prima brodu a tamo je već bila totalna ludnica pivalo se čudo. Policija je mislila de će brodon ići starija ekipa ono sa ženama pa ih je bilo 3-4 a na brodu s nama 2. Na brod se unosilo alkohola na gajbe znan da su na carini pitali oli ćemo u Trst otvorit dućan, a Rico in je reka da neće vino doživit Šoltu.
Na brodu je bila strašna zajebancija pivalo se, žene igrača su nošene na leđima kroz brod (naročito Doris). Činilo nan se da putujemo 100 dana nikako se dokopat Trsta a onda je pala priča da su oni šta su išli autobuson napravili frku negdi u Rijeci pa da ćemo i mi morat usporit.
Tamo negdi kroz popodne ekipa je počela vikat "Trst je naš" i "evo nas" a kako je bila magla gusta nisi vidija 5 metri isprid sebe samo bove da ulaziš u rivu svi cili brod svi su se pribacili na jednu stranu pa je kapetan počeja urlat da ćemo se privrnit, teška frka . Uspili smo shvatit da nije Trst nego Umag. Nekako smo pristali i onda su nan rekli da nan treba benzine jer da nebi stajali na povratku. Onda se ekipa razmilila po kafićima i po Umagu a onda je nastala strašna frka na trgu navodno je Čota trisnija konobara a onda je ovaj zva gazdu pa je došlo njih 5-6 u međuvremenu je rumbalo zlataru pa je izaša šiptar sa ganon i počeja pucat, tad je nasta opći metež po trgu letile su stolice stolovi krš totalni, i bilo bi na kraju i mrtvih da Ruzina nije iz broda izvadija ono crivo za benzinu i počeja je prolivat po podu i šta je vikat "jeben van majku Istrani Srbi zapalit cu cili Umag". Tada je stalo sve jer je ekipa vatala i ostale cijevi za gorivo i mislilo se ode sve u zrak. Došla je i policija koji su rekli da zbog velike materijalne štete ne možemo u Trst nego idemo svi nazad za Split. Policija je samo dolazila i onda su nas izolirali na jedan mulet i čekalo se da idemo doma nazad, počeli su se skupljat lokalci i opet je čutilo na sranje tada je od negdi uletila neka žena da je ona iz HDZ Umag i da se nas pusti na miru da nas ne maltretiraju naši i onda je pivala domoljubne pisme. Policija nije tila nas pustit nego su ovi iz Jadrana zvali Tonča Vrdoljaka u Trst da on naredi puštanje. Nekako su nas pustili ali se govorilo da je uništeno 200 stolica, 3 kafića i da je pokradeno svo zlato iz zlatarne te je proliveno stotinjak litara benzine po trgu.
U Trst smo se dokopali već je bila noć a talijanci su znali da smo radili frku pa su nas detaljno pretresli na izlazu iz broda. Ušli smo u bazen rezultat je bija 4:1 za nas, pola bazena je bilo talijanaca a nas 1/4 tribine, onda kad smo mi došli napunili smo našu tribinu i odma je počelo zajebavanje talijančića. Nakon završetka utakmice je opet nastala frka mi smo se zaletili na Talijane, oni pobigli van bazena a uletila pandurija, nije bilo lako ni njima ni nama frka je trajala 15 minuta a dobre batine je dobija i Tonči Vrdoljak kojemu su karabinjeri malo pendrekon češali leđa, onda su se i panduri makli a mi smo počeli skakat u bazen sa skakaonice, navijat za skakače bila je velika fešta. Doma smo se vratili u miru i sa pismom, više nije bilo frke jer nas nisu nigdi zaustavljali.Mislin da je ovo bilo finale navijanja generacije Torcide iz 80-tih kad je Torcida imala najveću karizmu i kad je svak bija Torcida, nije bilo vođe, svi su volili Hajduk, navijali zajedno i išlo se u velikom broju na gostovanja. Da nije bilo rata Torcida bi izrasla u najjaču navijačku skupinu u Evropi , čekaj možda to mi i jesmo.
I zato hvala svima na nezaboravnoj mladosti: Raso, Armando, Kvatro, Pike, Top, Rafo, Usa, Ićo, Ćamil, Toro, Žan, Boka, Ledeni, Čipe, Pucko, Žika, Sajo, Čota...

NAPISAO: Torcida 80
.
.